 |
| Pasivna kuća na Islandu. Izvor Tobias Bjørkli preko Pixelsa |
Zadatak arhitekata je da dizajniraju udobne, otporne i energetski efikasne objekte. Kuće, zgrade i stanovi treba da budu izgrađeni tako da mogu da traju nekoliko generacija i da budu u stanju da zadovolje sve potrebe i želje stanara. Ove potrebe i želje nisu statične, nego se razvijaju, evoluiraju i menjaju.
Jedna od potreba koja ranije možda nije bila tako važna, sada je od krucijalnog značenja – objekti za stanovanje moraju da budu energetski efikasni.
Koncept koji najviše štedi energiju, čuva resurse i smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu su pasivne kuće.
Šta su pasivne kuće?
Koncept pasivnih kuća je prilično jednostavan - radi se o ultra efikasnim i promišljeno dizajniranim objektima koji zahtevaju izuzetno male (a u nekim slučajevima i nula) količine energije za grejanje i hlađenje, bez ugrožavanja udobnosti i sigurnosti stanovanja.
Pasivne kuće treba da budu otporne na klimatske promene, da mogu da iskoriste solarne dobitke u hladnim klimatskim područjima, da ublaže visoke temeprature u toplim, da održavaju visok nivo zdravog i kvalitetnog vazduha, a da istovremeno budu trajne i izdržljive na sve vremenske nepogode.
Kratka istorija pasivnih kuća
 |
| Izvor Tomáš Malík preko Pixelsa |
Primeri pasivnih kuća mogu da se nađu u dalekoj istoriji: od drevnih okruglih kuća od nabijene zemlje u Južnoj Africi, preko zgrada od cigala od blata u Mesopotamiji i aboridžinskoj Australiji, građevina od gline u Centralnoj Aziju, Pueblo sela na američkom jugozapadu, do evropskih kuća od busena trave i slame iz srednjeg veka.
Toplotna masa debelog, zemljanog materijala kod ovih objekata je pružala zaštitu od ekstremnih temperaturnih promena, održavala unutrašnjost hladnom kada je napolju bilo vruće i toplom kada je napolju bilo hladno.
Savremena rešenja pasivnih kuća stekli su popularnost u SAD i Evropi tokom energetske krize 1970-ih i 80-ih godina prošlog veka. Prve takve kuće su imale organske i geometrijske forme, dobro izolovane zidove, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i prozore koji su omogućavali nesmetani ulazak sunčeve svetlost i prirodnu ventilaciju.
Principi savremenih pasivnih kuća
Zajednički principi kod dizajna i izgradnje pasivnih kuća su sledeći:
- Upotreba ekoloških i održivih građevinskih materijala;
- Pravilna orijentacija objekta;
- Visoka izolacija zidova, podova i krovova;
- Uklanjanje toplotnih mostova i dobro zaptivanje kod stolarije i svih spojeva na fasadi;
- Kontrola vlage;
- Uravnotežena ventilacija sa rekuperacijom (povratkom) toplote;
- Prozori, ulazna i balkonska vrata imaju zastakljivanje visokih performansi;
- Kontrola solarnog dobirka (solar gains) pomoću pametno postavljenih prozora (primer - na južnoj strani se postavljaju veliki prozori, na severnoj manji), zavesa, roletni, itd;
- Korišćenje solarnih panela, malih vetrogeneratora i toplotnih pumpi;
 |
| Izvor slike: Pixabay preko Pixelsa |
Prozori u pasivnim kućama
Montaža, funkcionisanje i građa prozora i vrata u pasivnim kućama imaju suštinski značaj. Da bi dostigli principe i ciljeve pasivne gradnje oni treba da budu napravljeni od kvalitetnih materijala.
Do 1980-ih godina, jedna od glavnih nmana pasivnih kuća bio je nedostatak prozora visokih performansi. Da bi se smanjila neželjena sunčeva toplota pomoću jednostrukog stakla, prozori su bili veoma mali ili ih je trebalo pokriti nekim izolacionim materijalom.
Ali inovacije su proširile njihove mogućnosti i performanse. Jedna od najvažnijih je pronalazak nisko emisionog stakla (Low-E) koje je premazano nekim metlanim premazom koji odbija deo sunčevog UV zračenja. Druga inovacija su bila dvostruka i trostruka stakla koja omogućavuju da se otvori na kućama termički „razbiju“, tako što se spoljašnji i unutrašnji delovi odvajaju i izoluju. Na taj način se gubitak toplote smanjuje, a energetske performanse poboljšavaju.
Današnji prozori su kombinacija dvostrukih i trostrukih staklenih panela sa Low-E premazima. U prostor između stakala se ubrizguje neki od plemenitih gasova kako bi se postigla dodatna izolaciona moć. Ovi gasovi se nalaze i u komorama u ramovima. Broj komora može da se kreće od 5 do 7 pa i više.
Umesto završnih reči
Pasivne kuće i adekvatna stolarija koja se instalira na njima su svakako budućnost. Njihova šira ekspanzija je ograničena većim troškovima gradnje i održavanja u odnosu na klasične objekte, ali se očekuje da se cena postepeno smanjuje. Vetar u leđa je sve veća zabrinutost za klimatske promene i našu životnu sredinu, što primorava države da investiraju i subvencioniranju baš ovakve objekte.
Učitavanje komentara...