Za polovinu svih energetskih gubitaka u jednom stanu
odgovorni su prozori. To znači da treba obratiti veliku pažnju kakve prozore
kupujete. Ako imate nameru da renovirate stan i da zamenite prozore, onda ne
treba da propustite priliku pošto se prozori kod nas menjaju jednom ili dvaput
u životu (naravno ovo važi za većinu stanovniku, ne za sve), da nabavite
energetski štedljive prozore.
Proizvođači stolarije se neprekidno trude da poboljšaju
energetsku efikasnost prozora. Ide se u nekoliko pravaca koje se međusebno prepliću:
- dodavanje dodatnih slojeva stakla,
- povećanje debljine vazdušnog prostora između slojeva stakla,
- dodavanje nisko-emisionih premaza (niskoemisiono ili Low-E staklo),
- korišćenje nisko-provodljivih plemenitih gasova umesto vazduha u prostoru između slojeva stakla. Najviše koristi argon, zatim ksenon (koji je bolji ali i znatno skuplji od argona), dok se kripton koristi samo kod prozora najviših performansi
Argon u kratkim crtama
Argon je jedan od
plemenitih gasova (u plemenite gasove spadaju helijum He, neon Ne,
argon Ar, kripton Kr, ksenon Xe i radon Rn), koji učestvuje sa manje od 1% u atmosferi naše planete. Otkriven
je 1894 od strane lorda Rayleigha u
Londonu i Wiliama Ramsija u Bristolu.
Ime mu dolazi od starogrčke reči argos – trom, neaktivan. Dobiva
se frakcijskom destilacijom tečnog vazduha. Osim u energetski efikasnim
prozorima, koristi se još u neonskim sijalicama i u visoko-temperaturnoj metalurgiji (za
specijalna zavarivanja).
Osobine
argona:
- bezbojan i bez mirisa
- ekstremno stabilan što znači da ne ulazi u hemijske reakcije sa nijednim drugim hemijskim elmentom (Inertan je prema svim elementima i hemikalijama)
- ne prenosi toplotu okolnog vazduha, potrebno je mnogo energije kako bi se on zagrejao i tako omogućio prolazak toplote preko njega
- kao rezultat toga su dobra izolacijska svojstva koja se koriste kod štedljivih prozora
- veoma je viskozan
- nije toksičan, ali može izazvati gušenje ako istisne kiseonik iz pluća
- teži je od vazduha
Nekoliko osnovnih
podataka o argonu
Atomski (redni) broj |
18
|
Relativna atomska masa
|
39,948
|
Internacionalni naziv
|
Argonum
|
Tačka vrenja (K)
|
83,78 / 87,29
|
Elektronegativnost
|
n.a. / 7,70 eV
|
Konfiguracija zadnje ljuske
|
3s23p6
|
Potrebno je znati i ovo
Argon ne traje večno. I najbolje zaptiveni prozori malo po
malo ispuštaju gas zbog temperaturnih razlika, pritisaka iz okoline ili malih mikroskopskih pukotina i nepravilnostima u prozorima.
Ispitivanja su pokazala da svake godine oko 1% prvobitne
količine argona iscuri. Nije to za paniku, prozor koji sadrži oko 80% od
prvobitnog volumena još uvek je kao nov i zadržava svoje izolacijske osobine. Prvi
znak da nešto nije u redu i da prozori nisu više efikasni, je pojava fine magle
između dva panela. To znači da je unutra vlaga i vazduh umesto argona.
Završna reč
Energija (struja, gas, daljinsko grejanje, drva, ...) koja se
koristi za grejanje stambenih i poslovnih prostorija, odavno više nije jeftina, tako da ukoliko želite da vam ne
bude hladno, a da vam budžet bude u granicama podnošljivosti, razmislite o
nabavci energetski efeikasnih prozora,
prozora koji imaju dvostruke ili trostruke staklene panele a između njih je
ubrizgan argon (ili neki drugi plemeniti gas).
Dobra izolacija nije potrebna samo zimi nego preko cele
godine. Leta su sve vrelija, klima uređaji rade po ceo dan i celu noć. Troškovi
za struju nisu uopšte mali. Ukoliko imate argonske prozore oni će pomoći da
prostorije ostanu hladne. Računajte da je nabavka energetski efikasnih prozora
vaša investicija, a ne trošak.
Učitavanje komentara...